Search

da se kljub zmanjšani polnjenosti evropskih skladišč zemeljskega plina in negotovemu razmerju na trgih, zanesljivost oskrbe za zdaj ne kaže kot kritična, a bo nadaljnje upočasnitev polnjenja lahko povzročila pomanjkanje in višje cene energentov pozimi. #zemeljskiPlin #EU #energija

Po JAV ir Irano susitarimo dėl paliaubų, energijos importuotojai, ypač besivystančios Azijos rinkos ir Europa, laimi iš mažėjančių energijos kainų, tačiau nerimas liko dėl galimų derybų sutrikimų ir infliacijos išsilaikymo, kas gali paveikti rinkas ir sektorius, tokius kaip energetika, o ypač mažas kapitalizacijos įmones, kurios jau rodo teigiamą augimą. #JAV #Iranas #energija

Ukrainas prezidenta Volodimira Zelenska ziņojums par veiksmīgu uzbrukumu Krievijas enerģijas infrastruktūrai tuvumā pie Sanktpēterburgas, tostarp Putina dzimtās pilsētas naftas terminālim, izraisa plašu reakciju un izplatās šokējoši video ieraksti. #Ukraina #Krievija #Sanktpēterburga

Živimo u svijetu u kojem su geopolitika i tehnologija neodvojive. Pobornici tehnoloških inovacija oblikovat će budućnost, stoga se moramo pobrinuti da Europa u tome ima vodeću ulogu. Europa ima itekako dobre temelje za napredak, kojima sam i osobno posvjedočila. Naša su poduzeća pokretačka snaga industrijske digitalizacije i stupovi na kojima počivaju ključni dijelovi globalnog tehnološkog lanca opskrbe. Naši vodeći istraživači i predvodnici u području umjetne inteligencije pomiču granice inovacija uz potporu naše sve veće mreže UI tvornica. No pojedinačne prednosti više nam nisu dovoljne. EU se za više od 80 % svojih digitalnih proizvoda, usluga i infrastrukture oslanja na treće zemlje. Ta se situacija nije pojavila preko noći. Posljedica je desetljeća pojedinačno razumnih odluka: bilo je jeftinije kupovati nego graditi, brže usvajati nego razvijati i lakše integrirati se u globalne platforme nego ulagati u vlastite alternative. Svaka je takva odluka sama za sebe bila razborita, ali zajedno su Europu pretjerano izložile. Naime, kad se ključne tehnologije osmišljavaju, proizvode i kontroliraju drugdje, ovisnost prestaje biti racionalna opcija i postaje strateški rizik. U Draghijevu izvješću iz 2024. jasno je istaknuto da je digitalna tehnologija jedan od temeljnih uzroka sve veće razlike u produktivnosti između Europske unije i Sjedinjenih Država. Ne računajući glavne IKT sektore, produktivnost Europe i SAD-a uglavnom su na istoj razini. Ako Europa ne poboljša svoje sposobnosti u području digitalnih tehnologija, neće premostiti taj jaz. Zbog toga je Europska komisija predložila paket za tehnološku suverenost Europe. Njime ćemo napraviti pomak s regulacije na inovacije, s opreza na konkurentnost i s potrošnje na stvaranje i osiguravanje tehnologija o kojima ovise naše gospodarstvo i demokratski sustavi. Tom inicijativom definiramo što znači tehnološka suverenost i jednom zauvijek jasno dajemo do znanja da se ne radi o prikrivenom protekcionizmu. Europa se nastavlja zalagati za otvorenost, partnerstvo i pošteno tržišno natjecanje. Međutim, otvorenost ne smije značiti ranjivost. Europa mora biti u poziciji da donosi vlastite odluke. Ne bismo trebali prihvatiti budućnost u kojoj naša kritična infrastruktura, osjetljivi podaci ili industrijski kapaciteti ovise o pojedinačnim dominantnim dobavljačima izvan Europe, posebno onima koji nisu iz zemalja sličnih nazora. Unija koja je tehnološki suverena rezolutno upravlja globalnom tehnološkom međuovisnošću, smanjuje strateške ovisnosti i čuva svoju slobodu djelovanja. To ne znači nužno da dosadašnji pristup treba potpuno napustiti jer u nekim slučajevima to može biti iznimno skupo. To ne znači ni da bismo sve trebali činiti sami. U nekim bi područjima Europa trebala ulagati u domaće tehnologije. U drugima će pravi odgovor i najisplativije rješenje biti suradnja s pouzdanim partnerima i diversifikacija. Takav će pristup stvoriti prave alternative, pa će europska poduzeća i građani doista moći birati, među ostalim i između europskih rješenja. U paketu su utvrđena tri hitna prioriteta koji su temelj digitalne budućnosti Europe. Prvo, zacrtali smo novi pristup poluvodičima, sitnim komponentama koje pokreću suvremeni život, od pametnih telefona, automobila i vlakova do medicinskih uređaja, obrambene opreme, zrakoplova i podatkovnih centara. Akt o čipovima 2.0 iskoristit će postojeće europske adute u području standardnih čipova i pomoći nam da povećamo kapacitete za napredne poluvodiče koji su sve potrebniji za umjetnu inteligenciju. To je ključno ako Europa želi uvoditi inovacije, proizvoditi i konkurirati na tržištu, a da pritom ne bude izložena poremećajima koji su izvan njezine kontrole. Drugo, Akt o razvoju računalstva u oblaku i umjetne inteligencije u okviru paketa još je jedan važan korak prema Europi kao kontinentu umjetne inteligencije. Cilj mu je utrostručiti kapacitete europskih održivih podatkovnih centara do 2030. kako bi se zadovoljila sve veća potražnja. Budući da proizvodimo sve više podataka, moramo ih moći pohraniti na siguran i pouzdan način, posebno kad je riječ o ključnim aplikacijama i osjetljivim podacima. Treće, paket sadržava novu Strategiju EU-a za otvoreni kod da bi se iskoristio potencijal više od tri milijuna programera otvorenog koda u Europi koji osmišljavaju digitalna rješenja izrađena u Europi, za Europu i na temelju europskih načela i vrijednosti. Javnim upravama i poduzećima važno je da mogu bolje kontrolirati, održavati i prilagođavati tehnologije na koje se oslanjaju. Preduvjet za sva tri stupa pitanje je na koje Europa mora naći odgovor: energija potrebna za njihovo čist i održivo funkcioniranje. Pitanje nije samo kako smanjiti utjecaj digitalnih tehnologija na okoliš nego i kako najsuvremenija rješenja iskoristiti da ubrzamo zelenu tranziciju i smanjimo troškove energije. Moramo se pobrinuti da podatkovni centri ne budu samo „potrošači” energije nego i da postanu dio rješenja, odnosno da doprinose izgradnji dodatnih kapaciteta za čistu energiju u korist lokalnih zajednica i našeg gospodarstva općenito. To je cilj koji želimo postići Strateškim planom za digitalizaciju i umjetnu inteligenciju u energetskom sektoru. Novi je paket jedan od temelja naše budućnosti. Budućnost je to u kojoj naše tvornice mogu koristiti europski industrijski softver, naše se bolnice mogu odlučiti služiti umjetnom inteligencijom razvijenom u Europi, naši inovatori mogu razvijati svoje zamisli pomoću europskog softvera, a naša poduzeća mogu stasati u globalne predvodnike – upravo ovdje, u Europi. Pred nama je izbor. I sada je trenutak da tu odluku donesemo zajednički.

Gen-I postaja vodilni regijski upravljavec baterij in razvija eno največjih platform za upravljanje hranilnikov ter fleksibilnosti v regiji, saj so se cene elektrike spremenile, kar preusmerja fokus elektroenergetskega sistema iz preproste proizvodnje električne energije na njeno učinkovito upravljanje. #Energija #Trgovanje #Fleksibilnost

In the working group #EPP for energy and environment, I clearly pointed out: "Some are still playing with ideology while Europe is losing competitiveness." Enough is enough. Nuclear energy is a clean, reliable, and accessible source, but European politics still pushes it to the margins. This is not just (translated)

Šonedēļ Latvijas biznesa aktualitātēs izcelti jauni notikumi, tostarp jaunā muitas kārtība zemas vērtības sūtījumiem, kas nodrošinās godīgāku konkurenci, samazinātā PVN likme pārtikas pamatproduktiem, kas atbalstīs vietējos ražotājus, un otrā publiski pieejamā biometāna ievades punkta būvniecība Rēzeknes novadā, kas veicinās atjaunojamās enerģijas attīstību. #MuitasKārtība #Biometāns #Ilgtspēja

Irānas augstākā līdera padomnieks brīdinājis kuģus nemeklēt alternatīvus maršrutus Hormuza šauruma šķērsošanai, uzsverot, ka Irāna kontrolē šo reģionu un, neskatoties uz neseno saprašanās memorandu, pieaug šaubas par situācijas stabilitāti, jo ASV un Irānas spēki turpina apmainīties ar uzbrukumiem, apdraudot kuģošanu un globālo enerģijas tirgu. #Irāna #Hormuzašaurums #karošana

Lietuvos Seimas nustatė naujas šildymo taisykles, pagal kurias šildymo sezonas prasidės spalio 1-ąją ir baigsis balandžio 30-ąją, tačiau gyventojai baiminasi, kad radiatoriai galėtų šilti ir šiltu oru, o naujasis reglamentas taikytinas tik daugiabučiams su automatiniais šilumos punktais, paliekant dalį gyventojų senosiose sistemose. #šildymoSezonas #energija #gyventojams

Apmeklēju mūsu lielo uzņēmumu Latgalē SIA Verems Latvijas Finieris filiāli, ražotni ar 5 ha zem jumta, nodarbina virs 400 darbinieku, strādā 24/7, visiem virs vidējā alga reģionā. Uzņēmums ievieš savu zemessardzes brigādi, atjaunota patvertne, iegulda pretdronu aizsardzībā. Galvenie jautājumi: ➖️ drošība, ir gatavi paši iesaistīties civilā īzsardzībā, tikai nav skaidrības kā. Mums jāvirzās uz Somijas modeli ar cieši uzņēmēju iesaisti civilās drošības jautājumos ➖️ liels apdraudējums vai nākotnes neskaidrība par mūsu pārmērīgo Zaļā Kursa ieviešanu jau pāri Briseles noteiktajiem minimumiem. Šeit mums jāatgriež veselais saprāts un uzņēmējdarbība ar vidi ir jāsaliek balansā. Jāievieš Skandināvijas modelis ➖️ reģionos finansu institūcijām ir pārmērīga vēlme visiem aizņēmumiem prasīt milzu ķīlas apmēru ➖️ nopietnākais konkurētspējas apdraudējums ir elektroenerģijas cena ~80€/MWh pret skandināvu ~30-40€/MWh. Mums pašizmaksā enerģija jau sasniedz 10-11% vs industrijas standarta 7-8%. Šis ir rezultāts valsts visu energo uzņēmumu milzu uzsvaram pelnīt vs lēta izejresursa nodrošināšana #Uzņēmējdarbība #Drošība #Finanses

„Ignitis renewables“ pristato elektros energijos kaupiklių sistemas kaip svarbų žingsnį užtikrinant saugią ir žalią energetikos ateitį Lietuvoje, nes jos leidžia efektyviai panaudoti atsinaujinančią energiją, subalansuoti gamybą ir vartojimą, bei didina energetikos sistemos patikimumą. #AtsinaujinantiEnergija #ElektrosEnergijosKaupikliai #ŽaliojiEnergetika

Seizmolog Krešimir Kuk komentirao je razorne potrese u Venezueli, ističući da se energija akumulirala na postojećim rasjedima te upozoravajući na nedovoljnu otpornost građevina zbog loše gradnje i karakteristika tla, što dodatno povećava rizik od velikog broja žrtava. #potresiVenezuela #seizmologija #seizmološkaSlužbaRH

Vispār izteikumiem pretī vajag likt skaitļus, ja ar tiem nedraudzējas, tad sanāk aplamības. Baltijā elektrības cenas praktiski ir 100% vienādas (precīzāk ~98% gada griezumā), jo starp 3 Baltijas valstīm ir gandrīz ideāli starpsavienojumi, izņemot tos gadījumus, kad 🇪🇪 kārtējo reizi izdomā remontēšanas pekstiņus mūsu starpsavienojumiem (šovasar atkal ir stāsti par nokarājušiem un pārkarsušiem vadiem, neskatoties uz to, ka ir uzbūvēts 3šais starpsavienojums, man šķiet ziemeļu kaimiņi te kārtējo reizi manipulē ar remontiem), kur dēļ caurplūdes rodas nelielas cenu starpības īsā laika periodā gada griezumā. Polijā elektrības cenas nav īpaši zemākas, jo tur blakus Vācija nopietni noēd, jo tiem ir lētas elektrības deficīts, savukārt Poļiem, ziemā īpaši, el. vēl ~50-60% ražo no oglēm, kam ir augsta CO2 piesārņojuma kvotu cena. Poļi to risina ar jaunu AES ātomstaciju būvniecību un daudzu SMR pilotprojektu attīstību. Mūsu lielākā problēma, ka mēs dēļ pārmērīga fokusa un ieguldījumiem AER (vējā/ saulē), visā Baltijā esam aizmirsuši risināt kontrolēti ģenerējošo jaudu uzstādīšanu, kas mums jau 3šo gadu palielina el. cenu kamieļa kupri = sadārdzinošu cenu ziemā (kad nav vēja/saules) un lētu/pat negatīvu cenu vasarā (kad ir pārmērīga saule). Šādas cenas gada griezumā ir neveselīgas uzņēmumiem un ekonomikai. 3x BALT valstu enerģētikas uzņēmumiem ir jāinvestē kontrolējamās ģēnerējošās jaudās, lai būtu risinājums ziemā (īpaši 🇪🇪 un 🇱🇹, kas jau gadiem veģetē uz 🇱🇻 TEC un kaimiņu starpsavienojumiem 🇫🇮,🇸🇪) #Enerģija #Baltija #CenuPolitika

Članek analizira trenutne razmere in ekonomiko naložb v sončne elektrarne v Sloveniji po uvedbi hibridnih sistemov, ki kombinirajo sončne panele in baterijske hranilnike ter opozarja na spremenjene subvencije in vračilne dobe investicij. #SončneElektrarne #HibridniSistemi #Energija

Članak analizira kako je Kina, najveći svjetski uvoznik nafte, smanjenjem kupnje i ubrzanjem prelaska na električne i hibridne automobile doprinijela stabilizaciji globalnog tržišta nafte unatoč geopolitičkim napetostima na Bliskom istoku, te kako bi buduće promjene u proizvodnji i potražnji mogle utjecati na cjenovni okvir nafte. #nafta #Kina #energija

Z izjemno inteligentnim sodelavcem sva se pred dnevi pogovarjala o feminizaciji šolstva. Tema, ki jo večina raje obide, ker je občutljiva in ker nihče noče biti tisti, ki bo rekel, da je cesar gol. Kaj to v resnici pomeni? Da v šolstvu že dolgo prevladuje ženska večina, ki ni več le številčna, ampak tudi kulturna. Prevladuje ženski pristop: empatičen, negovalen, pogovoren, varen do te mere, da postane brezobličen. Moška energija – direktna, zahtevna, tekmovalna, včasih tudi fizično prisotna – pa je postala sumljiva, skoraj prepovedana. Že v izhodišču se motijo tisti, ki ponavljajo, da med moškimi in ženskami ni znatnih razlik. Razlike so ogromne in celo merljive ter dokazljive – v osebnostnih lastnostih, v odzivanju na stres, v potrebi po strukturi in izzivu. Ni problem v tem, da bi bile učiteljice slabe. Veliko jih je odličnih. Problem je neravnovesje. Ko moška energija izgine, šola izgubi polovico spektra. Postane preveč varna, preveč podporna na način, ki fante pogosto pusti ravnodušne ali aktivno odtujene. Fantje potrebujejo meje, ki ne popustijo ob prvem joku, potrebujejo izziv in včasih tudi fizično prisotnost, ki jih umiri, ne pa v nedogled "povej mi, kako se počutiš". Moški, ki še nismo okuženi s feminizirano miselnostjo oz. že kar feminiziranim genom (in nas je iz leta v leto manj), imamo vgrajeno neposrednost, odločnost in odpor do nesmislov. Nismo agreeable. Ne gledamo skozi filter "kaj bodo rekli" in "ali sem sledil sleherni točki pravilnika". Papir prenese vse, resničnost pa ne. Konkretno: v osnovni šoli so fantje divjali, se pretepali, razbijali razred. Sodelavec je enega od njih, ko se nikakor ni umiril, prijel, trdno držal in počakal, da se je umiril. Po petnajstih minutah je bil otrok miren, dihal normalno in bil pripravljen na pogovor. Počutil se je varnega, ker je naletel na moč, ki ni popustila. Socialna delavka, ki je to videla, je takoj izstrelila: “To je skrajno nestrokovno!” Seveda. On je tvegal lastno kožo, šel mimo protokolov in možnih obtožb, da bi otroka dejansko ustavil. In ga je. Samo z enim prijemom je rešil situacijo in otroka. Ona bi raje sklicala še en sestanek (oz. 100 njih), napisala še eno poročilo, počakala na naslednji izpad, morda celo na poškodovanega sošolca, se v učiteljevem imenu še opravičila staršem in potem ob popolnem razpadu situacije mirno izjavila: “Naredila sem vse, kar so me učili na fakulteti in sledila ustaljeni proceduri.” To ni strokovnost. To je strahopetnost, preoblečena v brezkrajne postopke. In fantje plačujejo najvišjo ceno za to strokovnost – generacijo za generacijo. Ženske se dostikrat sprašujejo, čemu tako malo moških v šolstvu (12 odstotkov v OŠ in cca. 30 v SŠ - številka se že desetletja ne spreminja). Odgovor je ta, da moški pač ne moremo samo gledati, se v nedogled pogovarjati, se morda celo opravičevati staršem in poslušati, kako je zgolj večni pogovor, mediacija ipd. rešitev. Iz OŠ sem po hitrem postopku odšel tako sam, kot tudi omenjeni sodelavec. #Feminization #Education #GenderBalance