Search

Cijeli tjedan majka mi je ponavljala da pazim na rječnik, na startove, na izraze lica i emocije. Mislim da mi je neprestano utuvljivala u glavu da se čuvam tog žutog kartona. Iskreno, kad igrate na pravi način - a svaka čast sucu, bio je izvrstan - i kad ja pronađem pravu ravnotežu, a sudac je spreman saslušati, sve je puno lakše. Na kraju je to bila stvarno dobro odigrana nogometna utakmica i srećom sam je prošao bez kartona.

Tunne Kelam, Eesti poliitik ja ühiskonnategelane, meenutas oma 90. sünnipäeva tähistades Vikerraadio saates Nõukogude okupatsiooni ajal vastupanu ja inimõiguste eest seismise kogemusi, tuues esile oma varased töökohad Eesti Riigi Arhiivis ja Nõukogude Entsüklopeedia toimetuses, kus ta tegi koostööd kolleegidega objektiivsete ja kvaliteetsete artiklite loomiseks, samal ajal langetades otsuseid, mis läksid vastuollu kommunistliku süsteemiga. #TunneKelam #EestiVabariik #Dissident

Njemačka će uskoro omogućiti lakšu naplatu odštete za žrtve ozlijeđene električnim romobilima iz sustava najma, čime će operateri biti odgovorni kao i vozači automobila, što je pozdravljeno od strane udruga za zaštitu potrošača, dok se očekuje i povećanje lažnih odštetnih zahtjeva prema novom zakonu. #njemačka #električniromobili #odšteta

U središtu Čakovca, 42-godišnji Danijel Trninić osumnjičen je za pokušaj ubojstva dvojice mladića nakon što ih je čekao na parkiralištu i otvorio vatru, pri čemu je jedan od njih teško ozlijeđen, dok je drugi lakše ozlijeđen, a u njegovom stanu pronađena je i značajna količina droge i oružja. #Čakovec #pucnjava #droga

Hidroavion tipa Kodiak 100 udario je u površinu East Rivera prilikom slijetanja, spašivši osam putnika dok su dvije osobe lakše ozlijeđene i odbile liječničku pomoć, a FAA istražuje incident zbog nasilnog udara koji je prouzročio oštećenje nosača krila. #EastRiver #hidroavion #nesreća

Živimo u svijetu u kojem su geopolitika i tehnologija neodvojive. Pobornici tehnoloških inovacija oblikovat će budućnost, stoga se moramo pobrinuti da Europa u tome ima vodeću ulogu. Europa ima itekako dobre temelje za napredak, kojima sam i osobno posvjedočila. Naša su poduzeća pokretačka snaga industrijske digitalizacije i stupovi na kojima počivaju ključni dijelovi globalnog tehnološkog lanca opskrbe. Naši vodeći istraživači i predvodnici u području umjetne inteligencije pomiču granice inovacija uz potporu naše sve veće mreže UI tvornica. No pojedinačne prednosti više nam nisu dovoljne. EU se za više od 80 % svojih digitalnih proizvoda, usluga i infrastrukture oslanja na treće zemlje. Ta se situacija nije pojavila preko noći. Posljedica je desetljeća pojedinačno razumnih odluka: bilo je jeftinije kupovati nego graditi, brže usvajati nego razvijati i lakše integrirati se u globalne platforme nego ulagati u vlastite alternative. Svaka je takva odluka sama za sebe bila razborita, ali zajedno su Europu pretjerano izložile. Naime, kad se ključne tehnologije osmišljavaju, proizvode i kontroliraju drugdje, ovisnost prestaje biti racionalna opcija i postaje strateški rizik. U Draghijevu izvješću iz 2024. jasno je istaknuto da je digitalna tehnologija jedan od temeljnih uzroka sve veće razlike u produktivnosti između Europske unije i Sjedinjenih Država. Ne računajući glavne IKT sektore, produktivnost Europe i SAD-a uglavnom su na istoj razini. Ako Europa ne poboljša svoje sposobnosti u području digitalnih tehnologija, neće premostiti taj jaz. Zbog toga je Europska komisija predložila paket za tehnološku suverenost Europe. Njime ćemo napraviti pomak s regulacije na inovacije, s opreza na konkurentnost i s potrošnje na stvaranje i osiguravanje tehnologija o kojima ovise naše gospodarstvo i demokratski sustavi. Tom inicijativom definiramo što znači tehnološka suverenost i jednom zauvijek jasno dajemo do znanja da se ne radi o prikrivenom protekcionizmu. Europa se nastavlja zalagati za otvorenost, partnerstvo i pošteno tržišno natjecanje. Međutim, otvorenost ne smije značiti ranjivost. Europa mora biti u poziciji da donosi vlastite odluke. Ne bismo trebali prihvatiti budućnost u kojoj naša kritična infrastruktura, osjetljivi podaci ili industrijski kapaciteti ovise o pojedinačnim dominantnim dobavljačima izvan Europe, posebno onima koji nisu iz zemalja sličnih nazora. Unija koja je tehnološki suverena rezolutno upravlja globalnom tehnološkom međuovisnošću, smanjuje strateške ovisnosti i čuva svoju slobodu djelovanja. To ne znači nužno da dosadašnji pristup treba potpuno napustiti jer u nekim slučajevima to može biti iznimno skupo. To ne znači ni da bismo sve trebali činiti sami. U nekim bi područjima Europa trebala ulagati u domaće tehnologije. U drugima će pravi odgovor i najisplativije rješenje biti suradnja s pouzdanim partnerima i diversifikacija. Takav će pristup stvoriti prave alternative, pa će europska poduzeća i građani doista moći birati, među ostalim i između europskih rješenja. U paketu su utvrđena tri hitna prioriteta koji su temelj digitalne budućnosti Europe. Prvo, zacrtali smo novi pristup poluvodičima, sitnim komponentama koje pokreću suvremeni život, od pametnih telefona, automobila i vlakova do medicinskih uređaja, obrambene opreme, zrakoplova i podatkovnih centara. Akt o čipovima 2.0 iskoristit će postojeće europske adute u području standardnih čipova i pomoći nam da povećamo kapacitete za napredne poluvodiče koji su sve potrebniji za umjetnu inteligenciju. To je ključno ako Europa želi uvoditi inovacije, proizvoditi i konkurirati na tržištu, a da pritom ne bude izložena poremećajima koji su izvan njezine kontrole. Drugo, Akt o razvoju računalstva u oblaku i umjetne inteligencije u okviru paketa još je jedan važan korak prema Europi kao kontinentu umjetne inteligencije. Cilj mu je utrostručiti kapacitete europskih održivih podatkovnih centara do 2030. kako bi se zadovoljila sve veća potražnja. Budući da proizvodimo sve više podataka, moramo ih moći pohraniti na siguran i pouzdan način, posebno kad je riječ o ključnim aplikacijama i osjetljivim podacima. Treće, paket sadržava novu Strategiju EU-a za otvoreni kod da bi se iskoristio potencijal više od tri milijuna programera otvorenog koda u Europi koji osmišljavaju digitalna rješenja izrađena u Europi, za Europu i na temelju europskih načela i vrijednosti. Javnim upravama i poduzećima važno je da mogu bolje kontrolirati, održavati i prilagođavati tehnologije na koje se oslanjaju. Preduvjet za sva tri stupa pitanje je na koje Europa mora naći odgovor: energija potrebna za njihovo čist i održivo funkcioniranje. Pitanje nije samo kako smanjiti utjecaj digitalnih tehnologija na okoliš nego i kako najsuvremenija rješenja iskoristiti da ubrzamo zelenu tranziciju i smanjimo troškove energije. Moramo se pobrinuti da podatkovni centri ne budu samo „potrošači” energije nego i da postanu dio rješenja, odnosno da doprinose izgradnji dodatnih kapaciteta za čistu energiju u korist lokalnih zajednica i našeg gospodarstva općenito. To je cilj koji želimo postići Strateškim planom za digitalizaciju i umjetnu inteligenciju u energetskom sektoru. Novi je paket jedan od temelja naše budućnosti. Budućnost je to u kojoj naše tvornice mogu koristiti europski industrijski softver, naše se bolnice mogu odlučiti služiti umjetnom inteligencijom razvijenom u Europi, naši inovatori mogu razvijati svoje zamisli pomoću europskog softvera, a naša poduzeća mogu stasati u globalne predvodnike – upravo ovdje, u Europi. Pred nama je izbor. I sada je trenutak da tu odluku donesemo zajednički.

Hrvatski Sabor donio je velike promjene u Zakonu o prijevozu u cestovnom prometu koje uključuju strože provjere vozača, mogućnost ministarstva za ograničavanje cijena taksi usluga, te uvođenje posebnih registarskih oznaka za lakše prepoznavanje taksi vozila, s ciljem povećanja sigurnosti putnika i transparentnosti autotaksi prijevoza. #autotaksi #zakon #sabor

Moja budućnost trenutno nije u prvom planu. Bez obzira na to kako završi naša priča na ovom Mundijalu, imat ću dovoljno vremena da sjednem sa svojom obitelji i odaberem najbolji put. Glava mi je mirna, nije više usijana kada donosim bilo kakve odluke; svemu pristupam smireno. Jedino što sada želim jest uživati u uspjehu. Znali smo da ćemo morati proći kroz patnju. Kada želite osvojiti ovakav turnir, onda morate znati preživjeti i teške trenutke, a to je upravo ono što se dogodilo. Bili smo bolji prvih 45 minuta, ali onda je uslijedio kaos. Nakon što je Hrvatska postigla prvi pogodak, uvukla se nervoza u naše redove, ali ključni događaj bio je realizirani jedanaesterac; nakon toga je bilo malo lakše. Bilo je problema i kasnije, ali takva su pravila igre na Mundijalu i mi idemo dalje. Naravno da smo se pozdravili. Luka je prava nogometna legenda, a mi smo vršnjaci. Moje poštovanje prema njemu je ogromno, prvenstveno zbog svega što još uvijek pokazuje na terenu.

Pitam se: žele li njihove kleptokratske elite uopće ući u Europsku uniju? Velika većina običnih Ukrajinaca to želi, ali žele li to i njihove oligarhijske, korumpirane elite? Naravno da je lakše izazivati i raspirivati povijesne napetosti nego odgovarati za izostanak reformi, neučinkovitu borbu protiv korupcije, izostanak stvarne deoligarhizacije i nepostojanje stvarnih poboljšanja. Hoće li Ukrajina ući u EU ako se i dalje drži Bandere, Šuheviča ili Kljačkivskog? Žele li njezini čelnici uopće ući u EU ili samo obmanjuju svoje birače?

U dramatičnoj završnici utakmice skupine J na Svjetskom prvenstvu, alžirski navijači su najprije tugujući proslavili gol svoje reprezentacije, da bi ubrzo nakon austrijskog izjednačenja na 3:3 nespretno izrazili oduševljenje, jer im je taj rezultat osigurao lakšeg protivnika u osmini finala. #alžir reprezentacija #austrija reprezentacija #sp 2026

Teška utakmica. Zabili smo prvi gol, što smo htjeli, pa primimo iz prekida pa se sve malo zakomplicira. Na kraju smo zabili drugi gol i slavili. Dobra pobjeda, iako još nismo ondje gdje trebamo biti. Dižemo se iz utakmice u utakmicu i to je najbitnije. Znali smo da trebamo biti čvrsti iza i naprijed konkretniji. Na kraju smo zabili gol iz kornera i mislim da je pobjeda zaslužena. Sve je sada ljepše i lakše se diše. Bilo je najbitnije proći grupu, koja nije bila laka, možda i jedna od težih. Manje-više uvijek imamo teške grupe. Prošli smo i idemo dalje.

Hrvatska nogometna reprezentacija vodi 1:0 protiv Gane u ključnoj utakmici skupine L na Svjetskom prvenstvu 2026., a golom Petara Sučića trenutno drži prvo mjesto u skupini, što bi joj u osmini finala donijelo lakši ždrijeb protiv drugoplasirane momčadi, vjerojatno Senegala ili DR Konga. #Hrvatska #SP2026 #nogomet

Hugo de Jonge sloot de scholen: zonder overleg, zonder bewijs, zonder geweten Oud-onderwijsminister Arie Slob gebruikte zijn urenlange verhoor vooral om zijn eigen straatje schoon te vegen. De enquêtecommissie prikte dwars door dat zelfgenoegzame verhaal heen en legde de appjes tussen Slob en Hugo de Jonge op tafel. Slob ontdekte tot zijn “verbazing en boosheid” dat De Jonge de sluiting van zijn scholen al liet voorbereiden, terwijl hij als verantwoordelijke onderwijsminister nergens van wist. Daarna schreef De Jonge ook nog dat hij zou proberen het onderwijs “zoveel mogelijk” bij Slob te houden, maar dat dit “niet helemaal” zou lukken. Alsof de onderwijsminister bij de gratie van Hugo de Jonge nog een stukje van zijn eigen portefeuille mocht behouden. De rekening werd betaald door de generatie zonder stemrecht. Oud-LAKS-voorzitter Nienke Luijckx vertelde vandaag over uitzichtloosheid, diepe eenzaamheid, sombere gedachten, angst- en eetstoornissen en blijvende schade. De noodkreten van jongeren werden wel aangehoord, maar brachten het kabinet niet tot inkeer. Samen met filosoof en onderwijsdeskundige Ad Verbrugge kijken Marianne Zwagerman en @mauricedehond terug op de verhoren van oud-minister voor Basis- en Voortgezet Onderwijs Arie Slob en voormalig LAKS-voorzitter Nienke Luijckx. https://t.co/bM9sjJKOmn #Onderwijs #Scholen #Politiek

Nienke Luijckx, de oud-voorzitter van het Landelijk Aktie Komitee Scholieren (LAKS), uitte haar grote zorgen over de mentale gezondheid van scholieren tijdens de coronapandemie, vooral tijdens de tweede sluiting, waarbij ze aangaf dat veel jongeren worstelden met eenzaamheid, angst en leerachterstanden, en dat de aandacht voor onderwijs tijdens deze crisis tekortschietend was. #coronabeleid #onderwijs #jeugdgezondheid

Ruim veertig procent van de middelbare scholieren in Nederland heeft de afgelopen drie maanden te maken gehad met pesten, wat volgens het Landelijk Aktie Komitee Scholieren (LAKS) een ernstig probleem is dat vraagt om een verbeterde schoolcultuur en ondersteuning voor leerlingen. #pesten #middelbaresscholen #veiligheid