Search

Umjetna inteligencija postaje ključni alat u razvoju novih proizvoda, od šampona do keksa, omogućujući tvrtkama poput L'Oreala i Mondeleza brže testiranje sastojaka, kreiranje inovativnih recepata i optimizaciju razvoja, čime se smanjuju troškovi i ubrzava inovacija uslijed promjenljivih potrošačkih preferencija. #inovacije #umjetna_inteligencija #L'Oreal

Lietuvos inovacijų indeksas šiemet pasiekė 86,6 proc., per metus išaugo 1,9 punkto ir, nors šalis išliko vidutinių inovatorių grupėje bei užėmė 18-tą vietą, demonstravo antrą sparčiausią augimo tempą Europos Sąjungoje, kuriam didžiausią įtaką turėjo augantis produktų inovacijas diegiančių mažų ir vidutinių įmonių skaičius. #Lietuva #inovacijos #inovacijųIndeksas

Na konferenciji Pobijediti u globalnoj utrci, održanoj u Zagrebu, istaknuta je potreba Europske unije da ne samo regulira, već i aktivno proizvodi tehnologiju, s ciljem prelaska s razvoja inovacija na njihovu komercijalizaciju, te je najavljen novi strateški okvir koji uključuje značajna ulaganja u industriju poluvodiča, podatkovne centre i umjetnu inteligenciju. #TehnološkaSuverenost #EuropskaUnija #Inovacije

Rīgā šonedēļ norisinās jauniešu uzņēmējdarbības festivāls Gen-E, kas ir Eiropas lielākais šāda veida pasākums un pulcē skolēnu uzņēmumus, jaunuzņēmumus un ekspertus no 40 valstīm, ļaujot jauniešiem prezentēt inovatīvas idejas un risinājumus sociālo, izglītības un veselības jomu izaicinājumiem. #GenE #jaunietuuzņēmējdarbība #inovācijas

Njemačka kompanija Rheinmetall preuzela je većinsko vlasništvo hrvatske tvrtke DOK-ING, a ministar gospodarstva Ante Šušnjar najavio je daljnji interes te tvrtke za druge hrvatske kompanije, istaknuvši važnost inovacija i stabilnosti što se tiče privlačenja međunarodnih investicija. #Rheinmetall #Hrvatska #inflacija

Evropa hitro uvaja zelene strehe in fasade kot del mestne infrastrukture za zmanjšanje temperaturnih ekstremov in izboljšanje kakovosti bivanja, medtem ko v Sloveniji še vedno oklevamo pri teh inovacijah, kljub njihovim številnim prednostim in uspešnim primerom v drugih evropskih mestih. #ozelenitev #zelene_strehe #podnebne_spremembe

Mums nepieciešama transatlantiskās aizsardzības industriālā revolūcija, Pirms gada Hāgā sabiedrotie apņēmās līdz 2035. gadam ieguldīt aizsardzībā daudz vairāk nekā līdz šim – 5 % no IKP, un mēs jau uzrādām ievērojamu progresu. Tāpat mēs vienojāmies palielināt ražošanu un inovācijas aizsardzībā. Tagad, gadu vēlāk Ankarā, mēs jau varam parādīt rezultātus. Sabiedrotie un uzņēmēji no abiem Atlantijas okeāna krastiem prezentēs jaunus lielus projektus un parakstīs līgumus miljardu vērtībā. Tie ir miljardi, kas tiek ieguldīti mūsu drošībā, veicinot mūsu ekonomiku un atbalstot simtiem tūkstošu jaunu darbavietu. Tā ir labi iztērēta nauda,

Otto Frederick Rohwedder, američki izumitelj koji je rođen 7. srpnja 1880., revolucionirao je pripremu sendviča i tosta izumom prvog uspješnog automatskog stroja za rezanje kruha 1928. godine, čime je unaprijedio praktičnost i standardizaciju narezanog kruha koji danas igra ključnu ulogu u prehrani milijuna ljudi širom svijeta. #narezanikruh #OttoRohwedder #inovacija

Živimo u svijetu u kojem su geopolitika i tehnologija neodvojive. Pobornici tehnoloških inovacija oblikovat će budućnost, stoga se moramo pobrinuti da Europa u tome ima vodeću ulogu. Europa ima itekako dobre temelje za napredak, kojima sam i osobno posvjedočila. Naša su poduzeća pokretačka snaga industrijske digitalizacije i stupovi na kojima počivaju ključni dijelovi globalnog tehnološkog lanca opskrbe. Naši vodeći istraživači i predvodnici u području umjetne inteligencije pomiču granice inovacija uz potporu naše sve veće mreže UI tvornica. No pojedinačne prednosti više nam nisu dovoljne. EU se za više od 80 % svojih digitalnih proizvoda, usluga i infrastrukture oslanja na treće zemlje. Ta se situacija nije pojavila preko noći. Posljedica je desetljeća pojedinačno razumnih odluka: bilo je jeftinije kupovati nego graditi, brže usvajati nego razvijati i lakše integrirati se u globalne platforme nego ulagati u vlastite alternative. Svaka je takva odluka sama za sebe bila razborita, ali zajedno su Europu pretjerano izložile. Naime, kad se ključne tehnologije osmišljavaju, proizvode i kontroliraju drugdje, ovisnost prestaje biti racionalna opcija i postaje strateški rizik. U Draghijevu izvješću iz 2024. jasno je istaknuto da je digitalna tehnologija jedan od temeljnih uzroka sve veće razlike u produktivnosti između Europske unije i Sjedinjenih Država. Ne računajući glavne IKT sektore, produktivnost Europe i SAD-a uglavnom su na istoj razini. Ako Europa ne poboljša svoje sposobnosti u području digitalnih tehnologija, neće premostiti taj jaz. Zbog toga je Europska komisija predložila paket za tehnološku suverenost Europe. Njime ćemo napraviti pomak s regulacije na inovacije, s opreza na konkurentnost i s potrošnje na stvaranje i osiguravanje tehnologija o kojima ovise naše gospodarstvo i demokratski sustavi. Tom inicijativom definiramo što znači tehnološka suverenost i jednom zauvijek jasno dajemo do znanja da se ne radi o prikrivenom protekcionizmu. Europa se nastavlja zalagati za otvorenost, partnerstvo i pošteno tržišno natjecanje. Međutim, otvorenost ne smije značiti ranjivost. Europa mora biti u poziciji da donosi vlastite odluke. Ne bismo trebali prihvatiti budućnost u kojoj naša kritična infrastruktura, osjetljivi podaci ili industrijski kapaciteti ovise o pojedinačnim dominantnim dobavljačima izvan Europe, posebno onima koji nisu iz zemalja sličnih nazora. Unija koja je tehnološki suverena rezolutno upravlja globalnom tehnološkom međuovisnošću, smanjuje strateške ovisnosti i čuva svoju slobodu djelovanja. To ne znači nužno da dosadašnji pristup treba potpuno napustiti jer u nekim slučajevima to može biti iznimno skupo. To ne znači ni da bismo sve trebali činiti sami. U nekim bi područjima Europa trebala ulagati u domaće tehnologije. U drugima će pravi odgovor i najisplativije rješenje biti suradnja s pouzdanim partnerima i diversifikacija. Takav će pristup stvoriti prave alternative, pa će europska poduzeća i građani doista moći birati, među ostalim i između europskih rješenja. U paketu su utvrđena tri hitna prioriteta koji su temelj digitalne budućnosti Europe. Prvo, zacrtali smo novi pristup poluvodičima, sitnim komponentama koje pokreću suvremeni život, od pametnih telefona, automobila i vlakova do medicinskih uređaja, obrambene opreme, zrakoplova i podatkovnih centara. Akt o čipovima 2.0 iskoristit će postojeće europske adute u području standardnih čipova i pomoći nam da povećamo kapacitete za napredne poluvodiče koji su sve potrebniji za umjetnu inteligenciju. To je ključno ako Europa želi uvoditi inovacije, proizvoditi i konkurirati na tržištu, a da pritom ne bude izložena poremećajima koji su izvan njezine kontrole. Drugo, Akt o razvoju računalstva u oblaku i umjetne inteligencije u okviru paketa još je jedan važan korak prema Europi kao kontinentu umjetne inteligencije. Cilj mu je utrostručiti kapacitete europskih održivih podatkovnih centara do 2030. kako bi se zadovoljila sve veća potražnja. Budući da proizvodimo sve više podataka, moramo ih moći pohraniti na siguran i pouzdan način, posebno kad je riječ o ključnim aplikacijama i osjetljivim podacima. Treće, paket sadržava novu Strategiju EU-a za otvoreni kod da bi se iskoristio potencijal više od tri milijuna programera otvorenog koda u Europi koji osmišljavaju digitalna rješenja izrađena u Europi, za Europu i na temelju europskih načela i vrijednosti. Javnim upravama i poduzećima važno je da mogu bolje kontrolirati, održavati i prilagođavati tehnologije na koje se oslanjaju. Preduvjet za sva tri stupa pitanje je na koje Europa mora naći odgovor: energija potrebna za njihovo čist i održivo funkcioniranje. Pitanje nije samo kako smanjiti utjecaj digitalnih tehnologija na okoliš nego i kako najsuvremenija rješenja iskoristiti da ubrzamo zelenu tranziciju i smanjimo troškove energije. Moramo se pobrinuti da podatkovni centri ne budu samo „potrošači” energije nego i da postanu dio rješenja, odnosno da doprinose izgradnji dodatnih kapaciteta za čistu energiju u korist lokalnih zajednica i našeg gospodarstva općenito. To je cilj koji želimo postići Strateškim planom za digitalizaciju i umjetnu inteligenciju u energetskom sektoru. Novi je paket jedan od temelja naše budućnosti. Budućnost je to u kojoj naše tvornice mogu koristiti europski industrijski softver, naše se bolnice mogu odlučiti služiti umjetnom inteligencijom razvijenom u Europi, naši inovatori mogu razvijati svoje zamisli pomoću europskog softvera, a naša poduzeća mogu stasati u globalne predvodnike – upravo ovdje, u Europi. Pred nama je izbor. I sada je trenutak da tu odluku donesemo zajednički.

Ziemeļu Investīciju bankas prezidents Andrē Kīsveks brīdina, ka Eiropa reaģē pārāk lēni uz krīzēm un aicina Baltijas valstis būt drosmīgākām investīciju un inovāciju jomā, uzsvērdams, ka tieši drošības sektors var kļūt par ekonomikas dzinēju, bet jaunaizsardzības projektiem ir nepieciešams papildu finansējums. #Drosme #Inovācijas #Eiropa

Europska autoindustrija se suočava s problemima sličnim onima koji su pogodili američku industriju prije 40 godina, prvenstveno zbog zanemarivanja inovacija u korist kratkoročne dobiti, što dovodi do sve veće ovisnosti o kineskoj konkurenciji te naglašava potrebu za uvođenjem strožih trgovinskih mjera. #autoindustrija #električniAutomobili #Kina

Mercedes-Benz ove godine proslavlja 100 godina postojanja marke, koja je nastala spajanjem Daimler-Motoren-Gesellschaft i Benz & Cie. 1926. godine, a kroz svoju povijest se afirmirala kao simbol tehničke izvrsnosti, inovacija i luksuza u automobilizmu. #MercedesBenz #automobili #inovacije

The European Parliament has adopted its negotiating position for the #AGILE program, an important step towards the faster transformation of defense innovations into real capabilities. As a rapporteur, I advocated for stronger support for SMEs and start-ups, greater supply security, and faster procurement. (translated)

Na prvoj konferenciji Money Talks na Bledu, ključni lideri financijske industrije raspravili su o utjecaju umjetne inteligencije, digitalnom euru i potrebi za tehnološkim suverenitetom Europe, naglašavajući izazove povezane s inovacijama i međunarodnom suradnjom u kontekstu budućnosti bankarstva i plaćanja. #MoneyTalks #DigitalniEuro #UmjetnaInteligencija

Latvija parakstījusi 3,5 miljardu eiro aizņēmuma līgumu, lai stiprinātu nacionālo drošību un aizsardzību, ar mērķi ne tikai attīstīt militāro infrastruktūru, bet arī veicināt inovatīvās tehnoloģijas, piemēram, dronu ražošanu, kas uzlabos Eiropas aizsardzības spējas un piesaistīs ārvalstu investīcijas. #aizsardzība #finansējums #inovācijas

Na Adria Business Forumu u Zagrebu, Nobelovac James A. Robinson istaknuo je da Hrvatska zaostaje u inovacijama i produktivnosti unatoč značajnom napretku u vladavini prava od 1990-ih, dok Srbija gotovo nije napredovala, napominjući da je korupcija simptom dubljih institucionalnih slabosti. #HrvatskoDruštvoEkonomista #JamesARobinson #vladavinaPrava

Članek predstavlja deset slovenskih kulinaričnih mojstrov, ki s svojimi inovacijami in strastjo do hrane oblikujejo gastronomsku zgodovino Slovenije, hkrati pa se dotika tudi zanimivih povezav med postom, nizkokalorično dieto in zdravjem dlesni. #postenje #nizkokaloricnaDieta #zdravjeDlesni

U Zagrebu će se 30. lipnja i 1. srpnja održati Liftoff, jedan od najvećih deep tech događaja u srednjoj i istočnoj Europi, koji okuplja više od 400 sudionika iz startup i deep tech ekosustava te povezuje znanstvenike, poduzetnike i investitore s ciljem jačanja inovacija i komercijalizacije znanstvenih dostignuća. #Liftoff #deeptech #inovacije